Intervju sa Aleksom Železnijakom
I deo

Aleksandar ''Aleks'' Železnijak je glavni instruktor organizacije A.C.T. čije je sedište u Izraelu, gde Aleks živi i radi. Pre izvesnog vremena Aleks je napustio ''redovne'' poslove kao što su menadžer u banci i učitelj engleskog jezika da bi se potpuno posvetio karijeri instruktora borenja hladnim oružjem. Jedan je od najboljih boraca hladnim oružjem koje sam ikada video i imao priliku da se oprobam u borbi protiv njega. Ono što me je jednako impresioniralo koliko i njegova borilačka sposobnost je njegova sposobnost da pronikne u suštinu oružane borbe, da analizira ono što se desilo, šta je radilo a šta nije, i da iz tog iskustva razvije izuzetno efikasan metod borenja. Takođe me je veoma impresionirao i kao čovek, pre svega svojom spremnošću da odgovori na sva pitanja, da sparinguje i van okvira oficijelnog dela seminara, i da podeli deo svog znanja. Nadam se da će ovaj intervju biti od koristi kako ljudima koji se bave borilačkim veštinama koje upotrebljavaju oružje, tako i onima koji se bave golorukim veštinama, pošto su borilački principi o kojima Aleks govori univerzalni.

Ovo je prvi deo intervjua sa Aleksandrom Železnijakom, koji je zbog obimnosti podeljen na dva dela.

Igor Sučević
Glavni instruktor Borilačkog kluba CFC  www.cfc-jkd.org.rs

• Koliko dugo se bavite borilačkim veštinama, i koje ste veštine učili?

Bavim se borilačkim veštinama oko dvadeset godina. Trenirao sam Džudo i Boks, zatim sam učio Šotokan Karate, trenirao sam Kendo, Mačevanje i Arnis. A.C.T. radim više od deset godina, i mislim da mogu reći da sam u poslednjih deset godina svakog dana vežbao po neki aspekt borenja oružjem. Pošto je relevantno, treba da pomenem da veliki deo našeg treninga čini kros-trening sa svim mogućim borilačkim sistemima i veštinama koje upotrebljavaju oružje, uključujuči rigorozne sparinge radi razumevanja ''šta radi'' i radi sticanja tog neprocenjivog iskustva koje dolazi samo ukrštanjem oštrice sa drugom osobom i otkrivanja za sebe svih ''zašto''? ''kad''? i ''kako''?. To je borilačko iskustvo koje dolazi kroz sparing sa vežbačima Kenda, Arnisa, Mačevanja, Silata, Kenđuca, Aikida, Sistema, Naginate, Đodoa, Ninđucua, Kobudoa, Ving Čuna, Pa Kua, Dos Manosa i različitih sistema borenja sabljom iz 19. veka, da nabrojim samo neke. Naravno naš put kros treninga nas je naveo da testiramo naše sposobnosti i veštinu protiv Boksera i boraca Tajlandskog Boksa i protiv drugih koji na prvi pogled nemaju nekih dodirnih tačaka sa borenjem oružjem, ali koji mogu biti apsolutno zastrašujući protivnici kada se uzme u obzir njihova spretnost, solidna i primenljiva taktika i bezobzirni pristup borbi. Nikada ne podcenjujte boksera sa nožem u ruci!
Sve ovo sam naveo da objasnim da iako osnivači A.C.T. imaju poveliko iskustvo u veštinama koje su trenirali, upravo je zajedničko borilačko iskustvo najbitnije i najrelevantnije za odgovor na ovo vaše pitanje. Boreći se tako protiv mačevaoca, boksera, kendoke i sistemaša dalo mi je daleko više odgovora u smislu šta treba raditi u borbi oružjem, nego puko vežbanje ove ili one borilačke veštine. Borenje (sparing) protiv svih ovih protivnika je kreiralo bazu znanja koja je jednako važna radi razumevanja realnosti borenja, kao i rigorozno treniranje određene borilačke veštine.

A.C.T. je akronim od Armed Combat & Tactics (Borba oružjem i taktika), To je namerno izabran generički naziv za našu školu, koja je upravo posvećena praktičnoj upotrebi svih vrsta hladnog oružja, bilo onog sa sečivom ili tupog. Naša glavna svrha je da unapredimo sopstvene borilačke sposobnosti trenirajući efikasan borilački sistem koji je primenljiv na širok spektar oružja, kao i da pružimo bezbedan način za testiranje borbenih sposobnosti u borenju svakojakim oružjem, a da pri tome budemo što bliži uslovima realne borbe. Prevod? Mi učimo ljude kako da se bore oružjem. I tačka! Mi uvežbavamo borce i pravimo borce. Sve što se podučava je testirano kroz sparing i kroz razne situacione scenarije pod pritiskom, i mi omogućavamo da ti testovi budu što bliži realnosti.
Pošto podučavamo borenje i modernim i tradicionalnim oružjem, a pošto kombinujemo ideje i koncepte kako iz Zapadnjačkih, tako i iz Azijatskih borilačkih veština, izabrali smo da naziv ostane jednostavno Borba Oružjem bez vezivanja za neku određenu veštinu ili poreklo. Reč Taktika u naslovu predstavlja veoma važan aspekt u borenju oružjem, koji je uobičajen u oblastima kao što su Boks, Mačevanje ili Kendo, ali se često previđa u nekim borilačkim veštinama ili treningu oružjem. Taktički pogled na celu borbu, na svaki sukob, da nađete način da pobedite kroz razumevanje protivnika i njegovih sposobnosti, da imate plan igre, da kombinujete tehničko umeće sa pravilnim mentalnim stavom, fizičke prednosti, teren, okolinu. Da znate kako da kontrolišete borbu kroz tajming i distancu i mentalne aspekte, da prikrijete svoje namere kroz varke i da znate kada da zadate odlučujući udarac – sve ovo spada u kategoriju Taktike.

• Kakav je metod napredovanja u treniranju u A.C.T.?

Učenik počinje treniranje kao borac. To znači da će iskusiti borbu od samog početka (kao učenje vožnje automobila). Sparing je neophodan radi razumevanja prirode borenja oružjem. Osnovni pokreti i pravilno rukovanje oružjem se driluje, ali taktičke opcije i rešenja se takođe objašnjavaju od samog početka, tako da učenik shvati i "kako" i "kada" da upotrebi ono što uvežbava na treninzima. Na ovaj način dobijemotehničkog borca, ali u isto vreme i "pametnog" borca, u ranoj fazi njegovog razvoja. Zatim idemo na naprednije taktičko razmišljanje, kako njegovo razumevanje borenja evoluira, uči borenje sa različitim oružjem, složeniji i zahtevniji scenariji se koriste u treningu, tako da borac postaje sposoban ne samo da pruži automatski odgovor na datu pretnju, nego i da zna kako da je spreči i kako da on diktira uslove konfrontacije za razliku od pukog odgovaranja na razvoj situacije. Dalje je učenikov izbor, da li želi da se usredsredi na postizanje još boljih rezultata kao borac (but bez vidljivog završetka), ili da postane deo instruktorskog kursa, koji će mu dati sredstva da drugima prenese veštinu borenja oružjem.

• Koje oblasti podučavate u A.C.T. (sa oružjem, bez...)?

A.C.T. se koncentriše na 3 oblasti:
a. Borenje oružjem, sa sedam različitih oružja u kontekstu pojedinačne borbe – duela. Dva vešta protivnika se bore međusobno koristeći jednaka oružja (nož na nož, mačeta protiv mačete, štap protiv štapa...)

b. Borenje oružjem i njihovim "zamenama" (predmeti koji se mogu koristiti kao dato oružje) u uličnoj konfrontaciji. Nož, taktička palica, kubotan, bilo koje improvizovano oružje (kišobran, olovka, escajg, bezbolka, štap za hodanje, metla, baterijska lampa...). Borba sa više protivnika, nejednakim oružjem spada u ovu kategoriju. Takođe spada taktika potezanja i upotrebe ovih oružja.

c. Korišćenje principa i iskustva iz predhodnih kategorija, omogućavajući samoodbrambena rešenja praznim rukama za ulične konfrontacije.

• Koji je vaš stav u pristupu borenju oružjem, kada je u pitanju rasprava "sport protiv samoodbrane" ?

Za divno čudo, odgovor nije ni u jednom od ova dva, kada je borenje oružjem u pitanju. Ključna reč je oružje . Samoodbrana oružjem je najčešće ilegalan koncept, i iako vežbač treba da trenira da bi mogao da iskoristi oružje u samoodbrani, on mora biti svestan zakonskih ograničenja upotrebe oružja i na još bazičnijem nivou, treba da bude svestan zakonskih ograničenja kada je samoodbrana u pitanju u zemlji gde živi. Uveravam vas da se u većini slučajeva termini ''samoodbrana'' i ''oružje'' ne nalaze u istoj rečenici.
Sportovi vas ne treniraju za oružanu konfrontaciju, iz veoma prostog razloga što se sportski rekviziti veoma razlikuju (u nekim slučajevima drastično) od datog oružja. A i sama priroda takmičenja diktira pravila, taktike i tehnike koje se koriste u sportskoj borbi, što često vodi pogrešnoj interpretaciji borbe oružjem od toga kakva ona zapravo jeste. To znači da u A.C.T.-u ne podučavamo sportsku primenu, niti posebno dizajniramo naš pristup prema samoodbrani, što bi bilo milosrdnije po svojoj prirodi prema protivniku. Mi treniramo za oružanu borbu tražeći jedinu svrhu u eliminaciji protivnika, nanoseći maksimalnu moguću štetu protivniku (ovo nije baš u skladu sa zakonskom definicijom samoodbrane) i minimalizujući štetu koju mi trpimo (ovo nije baš u skladu sa sportskim pravilima gde se ''obostrana ubistva'' veoma često dešavaju).
Naravno materijal koji podučavamo može biti prenesen (i često jeste), u sportske okvire, na primer A.C.T. instruktor Nejtan Šelkros (Nathan Shallcross) je uzeo prvo mesto na trećem Warriors Tribe (2010.) bolo turniru (bolo – filipinska mačeta). Naravno, isto važi i za samoodbranu. Učenik može da usvoji naše metode i da ih ''pacifikuje''.
Mada snaga A.C.T. leži upravo u nemanju sportskog pristupa ili čisto samoodbrambene orijentacije. Mi se trudimo da razumemo realnost oružanog sukoba u svoj njegovoj brutalnosti i iznenadnosti. Baveći se borenjem oružjem na tom nivou daje nam bogato znanje kako da postupimo kad za to kucne čas (za šta se svi molimo da se nikad ne desi).

• Koja oružja i njihovu upotrebu podučavate?

Nož, bolo (mačeta), srednji štap (penzionerski štap, đo), taktička palica (pendrek), kubotan, mač (japanski i evropski), koplje, širok spektar improvizovanog oružja koja mogu zameniti nož, kubotan, štap ili palicu.

• Isprobao sam više izvanrednih prototipova trening oružja (i osetio njihov ''ujed'' svaki put kada ste me pogađali u sparingu), molim Vas recite nam nešto više o njima...

Ideja je bila da se naprave trening oružja koja bi dala realan osećaj pri rukovanju u borbi, ali u isto vreme bi minimalizovala potencijalne povrede. Napravili smo trening oružja koja nam omogućavaju da vežbamo pravu borbu sa minimalnom zaštitom (izuzetno važno), u isto vreme zadržavajući realnu težinu, veličinu, balans i oblik simulatora u odnosu na oružje koje predstavlja (najčešće previđan detalj u većini sportova danas).
Naša mačeta izgleda i oseća se u ruci kao i prava mačeta, isto važi za noževe i mačeve. I ako primite udarac od njih – osetićete! Dobro. Ali nećete biti onesposobljeni, i znaćete da ste primili udarac, i samo to iskustvo često može bolje da Vas nauči nego neke lekcije. Naučićete da poštujete oružje i da se ne oslanjate na zaštitnu opremu i da pravilno reagujete na pravi, a ne na izmenjen napad (izmenjen ili zbog promenjenog oblika sportskog oružja ili zbog nerealnog, poluozbiljnog napada usled nedostatka tapacirunga na aluminijumskom nožu za trening). Pravi simulator će Vas naučiti da poštujete oružje, ali da ga se posle dovoljno treniranja ne bojite. Takođe ćete znati tačna ograničenja koja imate kada nenaoružani pokušavate da se odbranite od naoružanog napadača koji Vas napada sa punom snagom, a kada ne nosite zaštitnu opremu.
Da rezimiram – pravilan simulator u svakom fizičkom aspektu = pravilna namera = pravilan proces učenja!
Naši simulatori su pravljeni od strane stručnjaka pod nadzorom kolekcionara oružjem. Trenutno se modifikuju da bi bili pogodni za serijsku proizvodnju. Za sada celokupna proizvodnja je rezervisana za naše potrebe i za naše predstavnike, ali čim krene fabrička proizvodnja, svi će moći da ih kupe.

• Koje je vaše lično omiljeno oružje za borbu (sparing)?

Zavisi, naravno da li pričamo o dugoj ili kratkoj distanci, o tupom oružju ili oštrici... Ali sve u svemu, trenutno moje omiljeno oružje je srednji štap (đo). Razorna snaga, fantastična brzina i rukovanje, širok arsenal udaraca i velika mogućnosta prelaska iz jedne u drugu distancu samo menjajući položaj ruku na oružju. Apsolutno ga volim, i ima nečeg primalnog u vitlanju velikim štapom, ali na rafiniran način. Oružje koje može da ubije ili ne, i daje Vam izbor. Oružje sa velikim istorijskim značajem, a koje zadržava svoju praktičnost u savremenom svetu.

• Koje je vaše omiljeno oružje za samoodbranu?

Moram da izaberem taktičku palicu. Manje je ubitačna od noža, a ima duži domet. Može se upotrebiti u sukobima na kratkoj i dugoj distanci, sklopljeno ili rasklopljeno ili čak sa dve ruke. Laka je za nošenje i laka je za prikrivanje. Na žalost zabranjena je u više država. Ali i sam termin ''zabranjeno'' i ''oružje za samoodbranu'' je oksimoron. Ali ako na trenutak ostavimo semantiku i zakonske zavrzlame na stranu, kada pričamo o zaštiti vlastitog života, ja preferiram taktičku palicu u odnosu na druga oružja, uključujući i nož. Ja podučavam borenje nožem, ali više volim da imam izbor ili makar da postoji šansa da moj napadač neće biti ubijen. Takođe preferiram taktičku palicu i za scenario koji uključuje više napadača.