Dan Inosanto seminar
Učenje od žive legende borilačkih veština

Borilačkim veštinama se bavim nešto više od dvadeset godina, video sam, upoznao i trenirao sa različitim borcima i instruktorima iz različitih borilačkih veština. Neki od njih spadaju u loše, neki u prosečne, neki u veoma dobre, a neki u izvanredne... Den Inosanto (Dan Inosanto) je takav čovek, instruktor i poznavalac borenja da je za njega zaista potrebna posebna kategorija. Jednostavno sve što bih rekao o njemu mi se čini bledo i nedovoljno. Bez preterivanja. Ali krenimo iz početka.

Den Inosanto je jedinstvena ličnost u svetu borilačkih veština. Rođen je u Stoktonu, u Kaliforniji. U mladosti trenirao Džudo, u srednjoj školi Rvanje, u vojsci Šito Rju Karate (101st Airborne Rangers Division). Po izlasku iz vojske učio je Kenpo kod Eda Parkera. Dobija crni pojas i postaje Parkerov asistent. Zatim se 1964. godine desio susret koji mu je promenio život. Ed Parker ga je odredio da bude vodič momku po imenu Brus Li (Bruce Lee), koji je trebao da demonstrira Kung Fu na Ed Parkerovom Karate turniru u Long Biču. Između Brus Lija i Den Inosanta je tada rođeno veliko prijateljstvo, Inosanto je odmah postao Lijev učenik. Den Inosanto je jedan o samo trojice ljudi koji su od Brus Lija dobili instruktorsko zvanje u Đit Kun Dou (Jeet Kune Do), ostala dvojica su pokojni Džejms Jim Li (James Yimm Lee) i Teki Kimura (Taky Kimura).

Inosanto je jedini koji je dobio nivo tri u Đit Kun Dou od Brus Lija. Njih dvojica su mnoge principe Đit Kun Doa zajedno razvijali i usavršavali. Posle Brus Lijeve prerane smrti, Den Inosanto je nasledio Đit Kun Do i zaslužan je za njegov dalji razvoj i promociju u svetu.

Den Inosanto je takođe najzaslužniji čovek za upoznavanje šire publike sa filipinskim borilačkim veštinama kao što su Eskrima, Kali i Arnis. Inosanto je trenirao sa preko 30 Eskrimadora i ima zvanje instruktora u više filipinskih veština. Učio je od ljudi kao što su: Lio Hiron (Leo Giron), Floro Vijabrejal (Floro Villarbille), Laki Lukai Lukai (Lucky Lucay Lucay), Anhel Kabales (Angel Cabales), Ben Lagrusa (Ben Lagrusa), Sem Tendesia (Sam Tendencia), Huanito Lakosta (Juanito Lacoste), Edgar Sulite (Edgar Sulite), Pedro Apilado (Pedro Apilado), Ređino Ilustrisimo (Regino Illustrisimo), Džek Santos (Jack Santos), Lio Gahi (Leo Gaje), Kanete (Canete) braća...

Pored Đit Kun Doa i Eskrime, zaslužan je za promociju i drugih borilačkih veština: Penđak Silat (Pentjak Silat), Shoot Wrestling, Bersilat, Muay Thai...

Pored velikog znanja koje poseduje, sebe uvek smatra učenikom i stalno uči nove stvari. Sa 54 godine je počeo da trenira BJJ, posle deset godina redovnih grupnih i privatnih treninga, promovisan je u zvanje crnog pojasa, pri Maćado (Machado) BJJ akademiji.

Poziv na Inosantov seminar u Špaeru (Speyer) je usledio kao nastavak saradnje sa SOAI akademijom iz Hajdelberga.

Na seminaru je učestvovalo oko 170-180 ljubitelja borenja. Dva dana intenzivnog treninga različitih aspekata borilačkih veština. Od Eskrima tehnika i drilova palicama na svim distancama i Eskrima borenja nožem, preko Đit Kun Do kikboksa i Đit Kun Do trepinga do Penđak Silat tehnika ulazaka i čišćenja protivnika i Panatukan udaračkih drilova na fokuserima... pa onda slobodan miks svega navedenog.  Gledati Inosanta kako se kreće i izvodi tehnike bilo praznim rukama ili oružjem je više nego impresivno, a da i ne pominjem to da čovek ima 75 godina!

Posebno iskustvo je bila večera zatvorenog tipa sa Denom Inosantom. Ta čast je naravno bila rezervisana za malobrojne i odabrane učesnike seminara. Slušati Inosanta o borenju iz prve ruke je zaista privilegija, čovek je živa enciklopedija borilačkih veština. Posebno je upečatljiva njegova skromnost i neposrednost u komunikaciji, što je danas jako retka pojava, naročito kada su raznorazni “grand masteri” u pitanju. Koliko je impresivno njegovo praktično demonstriranje različitih tehnika i drilova, jednako je impresivno i njegovo teorijsko poznavanje principa koji stoje iza gore navedenih borilačkih elemenata, kao i njihov istorijski nastanak i razvoj.

Na ovom jedinstvenom iskustvu se posebno zahvaljujem glavnom instruktoru SOAI Bobu Dubljaninu.

Osim treninga na seminaru, iskoristio sam vreme van seminara da treniram i u SOAI akademiji, zahvaljujem se osoblju i učenicima sa kojima sam vežbao. Zahvaljujem se mom trening partneru na seminaru Stavrosu Vrakasu, na ljubaznosti i novom prijateljstvu.

Posebno želim da se zahvalim mom neposrednom domaćinu Eriku Ćendeu (Erik Tchende) iz SOAI, na izvanrednom gostoprimstvu i na privatnom treningu u njegovom dvorištu. Inače Erik je i pre treniranja Kali Silata bio vrstan poznavalac borenja, nosilac je crnog pojasa u više japanskih borilačkih veština: Džudo, Karate, Kendo, Kobudo, Džu Džucu... A jedno vreme je živeo i trenirao u Japanu.

Naročito zadovoljstvo mi je bilo slučajno upoznavanje i razgovor sa još jednom legendom, ovoga puta bokserskom.
U pitanju je Ivo (Hans) Freistadt, četvorostruki amaterski prvak Nemačke i prvak Evrope 1965. godine u Boksu, u muva kategoriji.
U svojoj bogatoj bokserskoj karijeri imao je 138 mečeva, od toga čak 123 pobede, što je veoma impresivan bilans. Poreklom iz bivše Jugoslavije, ugostio nas je u svom restoranu, pokazao deo osvojenih medalja i pehara, kao i slika sa velikanima ringa. Iako punih 50 godina živi u Nemačkoj, vitalni čika Ivo nije zaboravio tradicionalno gostoprimstvo iz svoje bivše (one velike) domovine. Bilo mi je veoma zanimljivo da čujem njegova prisećanja na šampionske dane.

Na kraju želim još jednom da se zahvalim na svemu učenicima i osoblju SOAI iz Hajdelberga, naravno najviše glavnom instruktoru Bobu Dubljaninu, bez čije pomoći sve ovo nebi ni bilo moguće.
Uskoro će biti još novosti vezanih za saradnju sa ovom školom borilačkih veština.

Igor Sučević